MILANČE RADOSAVLJEVIĆ PODIŽE SABORSKU ZASTAVU U PRANJANIMA

Legendarni narodni pevač, čije su pesme sačuvale dušu srpskog sela, majčinu suzu, maglovite sokake i najčistiju ljubav, imaće posebnu čast na otvaranju ovogodišnjeg Sabora violinista Srbije.

Kada se 14. avgusta u Pranjanima oglase prve violine i njihove strune zaparaju tišinu planinskog predvečerja, saborsku zastavu podići će Milanče Radosavljević, jedan od poslednjih velikih čuvara izvorne narodne pesme, definitivno su potvrdili organizatori manifestacije.

Milančetui će pripasti posebna čast da na svečanom otvaranju podigne zastavu Sabora violinista Srbije i tako označi početak trodnevnog praznika violine, pesme, prijateljstva i srpskog narodnog stvaralaštva.

I malo je onih koji su to zaslužili kao on.

Jer Milanče Radosavljević nije samo pevao pesme. On je pevao Srbiju, a njegove melodije kao da su oduvek čekale da ih prihvati violina. Pevao je njive, kućne pragove, seoske sokake, magle koje se spuštaju pred zoru i majke koje do duboko u noć ostaju kraj prozora, čekajući da im se sin vrati kući.

U njegovim pesmama žive brižne  majke, njihove oči pune brige i prozor na kojem svetlo ne gasne pred zoru dok čeka seina. Živi Anđelija koja u naručju drži sina naslednika. Živi ljubav koja se ne zaboravlja ni kada prođu godine, promene se vremena i zarastu nekadašnji putevi.

Sve su to slike koje violina najbolje razume.

A kada se zastava zavijori iznad Pranjana, violinisti podignu gudala i prvim tonovima najave veliku saborsku svečanost, ovim krajem zaoriće se i „Anđelija”, jedna od najlepših Milančetovih arija.

Biće to trenutak u kojem će svaka struna govoriti o Srbiji, njenim majkama, sinovima, ljubavima i sokacima. Trenutak dostojan Sabora violinista Srbije i čoveka koji je srpski rod i njegovu dušu opevao kao malo ko.